Пливање тела

Из свакодневног живота знамо да нека тела пливају на површини течности, друга тону на дно, а нека лебде.

Зашто је тако?

На тело потопљено у течности делују две силе у вертикалном правцу супротних смерова.

Под дејством ових сила (њихове резултанте) потопљено тело ће се кретати у смеру дејства јаче силе.

Могућа су три случаја:

1.тело тоне

средња густина тела већа од густине течности $\rho_{tela}>\rho_{tecnosti}$

2. тело се налази у равнотежи на било ком месту у течности – тело лебди

средња густина тела једнака густини течности $\rho_{tela}=\rho_{tecnosti}$

3. тело испливава на површину

средња густина тела мања од густине течности $\rho_{tela}<\rho_{tecnosti}$

– тело испливава на површину, смањује се сила потиска јер се смањује потопљена запремина тела (из обрасца се види да сила потиска зависи од запремине)
– када се сила потиска и сила теже изједначе тело се зауставља и плива на површини делимично зароњено

Тела направљена од супстанције која има већу густину од течности, могу да пливају ако се комбинују са другим телима.

пример:

ПОДМОРНИЦА – може да плива по површини мора, да лебди и да се спусти на дно мора

у подморници постоји посебан резервоар у који се, помоћу пумпи, доводи вода и из њега одводи вода

резервоар празан – средња гусина подморнице мања од густине морске воде – подморница плива
резервоар пун – подморница тоне
при одређеној колишини воде у резервоару – средња густина подморнице је једнака густини морске воде – подморница лебди